Старо Београдско ''Вождово предграђе'' накоме се налази храм Св. Цара Константина и Јелене, добио је свој назив почетком 20. века, тачније од 1903, тј. после после доласка на престо кралја Петра Првог Карађорђевића. Овде је вожд Карађорђе са својим устаницима у току 1806.логоровао, окупљао војску и са овог предграђа полазио на Београдску тврђаву приликом њеног освајања. Вождово предграђе је првобитно обухватало простор између Кумодрашког потока и Крагујевачког пута, па и село Бањицу. Касније се проширило и на југозападни део Пашиног брда и на Маринкову бару. Шире политичко подручје Вождовца обухвата Пашино брдо, Душановац, Маринкову бару, Милошевац и Бањицу. У току 1903. породице из Јужне Србије насељавају Душановац и Милошевац Белопоточке цркве и парохије. Одлуком Митрополита српског Димитрија, од 22. децембра 1909, образована је посебна парохија под називом „Парохија Вождово предграђе“ због удаљености Белопоточке цркве и њеног свештеника. У састав ове новоосноване парохије улазе села Кумодраж, Душановац, Милошевац и Бањица. Име Вождовац, везано је за значајан историјски догађај из 1806. године, када је вожд Карађорђе, са овог простора командовао операцијом ослобађања Београда од Турака. На месту са кога је покренуо војску, данас је здање Вождовачке цркве . Предводећи групу од 3.000 устаника, на некадашњој Стамбол капији, која се налазила у близини данашњег Народног позоришта, погинуо је војвода Васа Чарапић, рођен у Белом Потоку, селу подно планине Авале, највишег врха општине Вождовац. Постојећа насеља са најдужом традицијом су села Кумодраж, Рипањ, Бели Поток, Јајинци, Раковица, Пиносава и зуце, у подножју Авале, која се помињу у турским документима из 16 века, а претпоставља се да су постојале и раније. Иако ниска, тек 511 метара, Авала доминира овим подручјем, пружајући изванредан поглед на заталасану Шумадију и равницу преко Саве и Дунава. На месту средњевековног града Жрнов, на Авали, који је зарушен и напуштен у XVIII веку, сељаци из околине, пронашли су посмртне остатке српског војника, настрадалог у I светском рату, 1915. године. Сопственим средствима, 1922. године, подигли су му спомен обележје. Касније је државни одбор за подизање сопменика Незаном јунаку, уместо овог скромног монумента подигао репрезентативни маузолеј са каријатидама, дело вајара Ивана Мештровица, отворен 1938. године. Авала је од увек била омиљено излетиште Београђана и њихових гостију, који су је посећивали и посећују не само због потребе да се поклоне сенима Незаног јунака, већ и због угодног боравка у недрима листопадних и четинарских шума. Општина Вождовац, уз поменуте, чува још обиље историјских споменика и спомен обележја. Као трајну успомену на патриоте страдале у Јајинцима, где је током II светског рата немачки окупатор стрељао више од 80.000 људи, Вождовчани брижно одржавају ове споменичке целине. Са пијететом, они брину о родној кући војводе Степе Степановића у Кумодражу, војсковођа који је у I светском рату, бриљантно командовао II армијом, у церској и колубарској бици и многим другим операцијама од 1914. до 1918. године.